Dan zaljubljenih

U svakom budi pregrst osecanja ljubavi, leptirića u stomaku, cežnje a ponekad i tuge i osećanja napuštenosti.

Praznik zaljubljenih, sveti Valentin ili sveti Trifun, potiče još iz vremena starih Rimljana, ali se veruje da je nazvan po svešteniku iz trećeg veka nove ere, koji je tajno venčavao zaljubljene parove, uprkos zabrani rimskog imperatora Klaudijusa Drugog. Prema nekim legendama, stari Rimljani slavili su boga Luperkusa, zaštitnika pastira i njihovih stada od mnogobrojnih vukova, a radi srećne i bogate ljubavi, prskali bi zaljubljeni par krvlju žrtvenog jareta. Prema drugoj verziji, Dan zaljubljenih potiče od praznika posvećenog rimskoj boginji Junoni, zaštitnici žena i braka. Veruje se i da je Valentin dobijao razne poklone od dece koju je izlečio, pa da zaljubljeni zato šalju jedni drugima četitke, cveće i slatkiše. Prema nekim verovanjima, praznovanje zaljubljenih potiče iz srednjeg veka, kada se verovalo da ptice počinju da se pare 14. februara. Od toga navodno potiče običaj slanja čestitki. Pravoslavni hrišćani slave 14. februara Svetog Trifuna, rodjenog u Frigiji u trećem veku, za koga se veruje da je bio čudotvorac i da je isceljivao bolesne i pomagao siromašnima. Prema legendi, on je izlečio i ćerku rimskog cara Gordijana od teške duševne bolesti, a blago koje je za to dobio kao nagradu, razdelio je siromašnima. Prema verovanju, Trifun je odbio da se odrekne Hrista u vreme cara Decija, zbog čega je osudjen na smrt i pogubljen mačem 14. februara 250. godine. Veruje se i da vinogradari na Svetog Trifuna obilaze vinograde i zalivaju lozu vinom kako bi bolje rodila, pa otuda potiče i verovanje da je poreklo tog praznika od grčkog boga Dionisa ili Bahusa, zaštitnika vinove loze i vina, vinogradara i gostioničara.