уторак, 1. април 2014.
Andrija Gerić - vrhunski spotista i sjajna ličnost
Andrija Gerić, dovoljno ime govori, bivši profesionalni odbojkaš, bio je član reprezentacije Srbije, Srbije i Crne Gore i Jugoslavije 15 godina od 1995-2009. Iz Novog Sada je i tu je i počeo da trenira kroz pionire, kadete, juniore “Vojvodine”, a posle je igrao 12 godina u inostranstvu, 10 godina u Italiji, po godinu u Grčkoj i Turskoj. Osvojio je Olimpijadu 2000. Godine u Sidneju i Evropsko prvenstvo 2001. i ima više od 30 medalja sa evropskih i svetskih takmičenja. Sada se profesionalno bavim sportskim coachingom, tj. pomažem drugim sportistima, mlađim i starijim, da poboljšaju svoj performans i da “izvuku” svoj maksimum. IMPOZANTNO, NEMA ŠTA! Ističe da je za svakog sportistu osvajanje Olimpijade nešto najviše što može da se postigne u karijeri, pa tako i njemu. Zahvalan je što je bio član generacije koja je to ostvarila.
Andrija ističe da je sport u stvari život u malom. Puno stvari ga je naučio i u isto vreme bio je potpuno posvećen sportu i odrekao se mnogo toga, npr. maturske ekskurzije, letovanja, skijanja, žurki , mogućnosti redovnog studiranja( to sad “nadoknadjuje”, posle karijere). Sa druge strane proputovao je gotovo čitav svet, upoznao divne ljude, doživeo i tugu i prepuno sreće.
Mladim sportistima savetuje da se dobro ispitaju i razmisle da li su zaista spremni da se posvete maksimalno sportu.Takodje često ih pita šta je to što oni u dubini duše žele?
Jer misli da bez predanog rada, ulaganja maksimalnog vremena i truda nema smisla profesionalno baviti se sportom. Rad,rad i rad) Najvažnije životne vrednosti su mu porodica, deca, zadovoljstvo, ispunjenost u malim stvarima oko nas, svakodnevno.
Uglavnom se smeje i trudi se da nađe male stvari koje ga usrećuju. U svakoj, pa i najtežoj situaciji ima nešto komično, ako se pogleda iz drugog ugla. Misli da sa godinama se više pažnje posvećuje duhovnoj snazi što je i normalno. Mora da prizna da je malo zapostavio u poslednje vreme ovaj fizički deo, jer celu karijeru je o tome vodio računa ,pa je sada sebi dao malo oduška. U svakom slučaju važan je balans između fizičkog i duhovnog dela.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Odlican tekst. Trebamo jos vise da cijenimo takve ljude. :)
ОдговориИзбришиmocan tekst ;)
ОдговориИзбришиSuper je!
ОдговориИзбриши