Love - photos tell more then words

Umivena savest

Pojam savest potiče iz stare hrišćanske tradicije. Sam izraz savest kovanica je grčke reči «suneidesis» (saznanje). Kao svesno biće čovek ima sposobnost samoopažanja. To znači da može kontrolisati i izražavati svoje vlastite postupke. Preispitivanje svojih postupaka često se naziva "glas savesti", a to znači da mi svojim umom objašnjavamo, opravdavamo i analiziramo svoje praktično delovanje. Tako se savest javlja uporedo s opažanjem kao analiza našeg delovanja. Savest je spoznajni proces kojim proveravamo jesmo li tačno odredili nešto prema onome što je u stvarnosti, to je, da li nam je procena ispravna i da li je primena našeg postupka odgovarajuća situaciji. Ona se odvija u procesu opisa situacije sa svim okolnostima-ponovno proživljavanje. Možemo govoriti o prethodnoj savesti, kada pre delovanja prosuđujemo što je dobro, a što zlo i naknadnoj savesti, kada nakon delovanja otkrivamo dobro i zlo. Vreme u kome živimo je vreme kada se zaboravlja na savest, po instant receptu koji svi primenjuju misle da ih ona nikada nece sresti i zapitati za njihove greške. Ali savest je večiti pratilac onih koji greše. Nekome se ne pridruži odmah, nekomepostane kao senka, ali postoji I nekada ne možete verovati kako se jako, snažno i učestalo javlja kod ljudi koji greše. Verujte u dobro i činite dobro…čak I kada su drugi zli prema vama, verujete u sebe i svoje vrednosti i nikada ne posustajteiI ne odustajte od pravog puta. Jer kada jednom uđete u pogrešan voz svaka stanica je pogrešna, a mnogima neretko tako prođeiI život ceo. Nekada mi se učini da nije toliko teško dostići socio –ekonomski ugled koliko proći kroz život ne ukaljan, iako ćete na svašta da nailazite zapamtite da blato može da uprlja dijamante, ali ne može da ih pretvori u blato.Mnogi bih posle izvesnog vremena da umiju svoju savest ali to je teško ostvarivo.

Bronzing building

Jelena Bacic Alimpic - Poslednje prolece u Parizu

Osnovni motiv knjige je da nada umire poslednja, nakon zavere i izdaje. Spisateljica naglašava da je uvek negde zima. I glavna junakinja romana oseća hladnoću u jagodicama prstiju nagriženih strahom i godinama. U ovoj izbi koja se već naslađuje ostacima njenog bivstvovanja, ne odustaje od konačne istine... Nije prošao nijedan dan njenog prozeblog sužanjskog života da nije pomislila na proleće. Njeno poslednje proleće u Parizu. Priča je, naime, o jednoj sasvim običnoj starosti i rutinski novinarski zadatak spojiće sudbine dve nepoznate žene. Marija Kolčak, štićenica sanatorijuma u Tulonu, ispričaće Olgi Lašez, novinarki uglednog pariskog magazina, tragičnu priču svog života. Sudbina emigranata iz carske Rusije, mračni svet špijunaže, odanost ideologiji, laži uhoda, demona prošlosti i patnja gulaga – iznedrile su istinu života jedne starice čija je vera u ljubav bila isto toliko velika kao i njena bol. Postoavlja se pitanje gde je granica istine, i kako pronaći hrabrost da je prihvatimo i spoznamo sebe. Kao i da li dovoljno lekovita ako je istina surova. U igri sudbine jedini ulog je ljubav... Jelena Bačić Alimpić, autorka bestselera Ringišpil i Pismo gospođe Vilme, napisala je uzbudljiv roman u formi ispovesti starice Marije Kolčak koja snagom uspomena zauvek menja život novinarke Olge Lašez.

Beautiful houses

Pure pleasure

Lepa Anastasija Budjic o modi i sreci

Anastasija Buđić kaže za sebe da je krajnje spontana osoba,uporna,disciplinovana,posvećena onome što voli i radi.Svoj početak je bio verovatno kao i svačiji nimalo lak ali pošto je uporna i posvećena onome što je zanima istrajala je i uspela da ostvari poslovne ciljeve.Voli izazove,kao i da samoj sebi zadaje više ciljeve .Zapravo nikada joj nije dosadno i uvek teži da ode korak više od jučerasnjeg dana. Za modu smatra da je najbitnija sporedna stvar u zivotu:) Za revije kaže da nisu nešto što široke narodne mase posećuju ,one su uvek bile rezervisane za retke. Mada danas je malo istinskih ljubitelja mode koji idu na revije zbog kreacija,više idu zato što im je neko reko da je to tako kul...i in a i da budu viđeni.Ljudi su postali asocijalni...što je donekle i opravdano nisu baš laka vremena u svakom smislu. Za njenu vitku liniju je zadužena genetika i svega malo truda. Na tome je Bogu i roditeljima krajnje zahvalna. Na ženi je najbitnije držanje, stav, energija koju emituje, duhovnost i autenticnost. Treba biti svoj. Stil joj je povezan sa njenim ličnim raspoloženjem.U svakom momentu ma šta imala na sebi šalje neku poruku.Stil izvire iz nas samih,u svakom slučaju ne dozvoljava da garderoba nju već ona garderobu.Ne prati slepo sve što je aktuelno u datom trenutku, a i do sada je naučila već šta ume da iznese i šta joj lepo stoji.Voli da spaja ne spojive stvari i da eksperimentiše.Neka bude da je kako kaže njen stil smeo. Preporučuje svim mladim devojkama da isprate sebe i da svoje telo i duh dobro upoznaju.Jer ono što nekome dobro stoji ili što nam se dopalo na nekome ne mora uvek da znači da će dobro stajati i na nama.Neka budu svoje, kreativne i jedinstvene. Savetuje da se ne utapaju u more kloniranih stilova i izgleda. Od životnih vrednosti najviše ceni kada je neko čovek u bukvalnom smislu te reči.To je najveća vrednost....možemo svi mi biti različiti..i ovakvi i onakvi ali kada ste dobar čovek onda ste miliji njenom srcu. Ne voli intereždžije i ljude koji ne cene sebe sve ostalo je oprostivo. Najsrećnija je kada ima slobodno vreme.Tada voli da je sa porodicom i sebi dragim ljudima i uživa u životu.Često je jako male stvari učine baš srećnom. Npr odlazak u bioskop...šetnja svog psa...meditiranje...čitanje dobre knjige,odlazak na ručak sa drugaricama i ono pre slatko žensko opuštajuće čavrljanje. Više se duhovno izgrađuje jer je zadovoljna svojim telom.Manje je u životu morala na estetici da radi a više na duhovnosti.I dalje uči,a i učiću dok je kako kaže živa. LJUBAV JE JAKO BITNA U NJENOM ŽIVOTU TO JE NJEN POKRETAČ...NJENO GORIVO DO BILO KAKVOG ODREDIŠTA.

Missoni

Salvatore Feragammo