Umivena savest

Pojam savest potiče iz stare hrišćanske tradicije. Sam izraz savest kovanica je grčke reči «suneidesis» (saznanje). Kao svesno biće čovek ima sposobnost samoopažanja. To znači da može kontrolisati i izražavati svoje vlastite postupke. Preispitivanje svojih postupaka često se naziva "glas savesti", a to znači da mi svojim umom objašnjavamo, opravdavamo i analiziramo svoje praktično delovanje. Tako se savest javlja uporedo s opažanjem kao analiza našeg delovanja. Savest je spoznajni proces kojim proveravamo jesmo li tačno odredili nešto prema onome što je u stvarnosti, to je, da li nam je procena ispravna i da li je primena našeg postupka odgovarajuća situaciji. Ona se odvija u procesu opisa situacije sa svim okolnostima-ponovno proživljavanje. Možemo govoriti o prethodnoj savesti, kada pre delovanja prosuđujemo što je dobro, a što zlo i naknadnoj savesti, kada nakon delovanja otkrivamo dobro i zlo. Vreme u kome živimo je vreme kada se zaboravlja na savest, po instant receptu koji svi primenjuju misle da ih ona nikada nece sresti i zapitati za njihove greške. Ali savest je večiti pratilac onih koji greše. Nekome se ne pridruži odmah, nekomepostane kao senka, ali postoji I nekada ne možete verovati kako se jako, snažno i učestalo javlja kod ljudi koji greše. Verujte u dobro i činite dobro…čak I kada su drugi zli prema vama, verujete u sebe i svoje vrednosti i nikada ne posustajteiI ne odustajte od pravog puta. Jer kada jednom uđete u pogrešan voz svaka stanica je pogrešna, a mnogima neretko tako prođeiI život ceo. Nekada mi se učini da nije toliko teško dostići socio –ekonomski ugled koliko proći kroz život ne ukaljan, iako ćete na svašta da nailazite zapamtite da blato može da uprlja dijamante, ali ne može da ih pretvori u blato.Mnogi bih posle izvesnog vremena da umiju svoju savest ali to je teško ostvarivo.